Kako brza hrana utiče na naš organizam?
U današnje vreme čovek se sve manje posvećuje zdravoj ishrani kako bi poboljšao i očuvao svoje zdravlje. Faktori koji na to utiču su nedostatak vremena za pripremu obroka, manjak finansijskih sredstava i neinformisanost o uticaju namirnica na organizam.
Povremen unos burgera i pomfrita neće napraviti veliku štetu, ali ako vam odlazak u restoran brze hrane postane navika imajte na umu da to može dovesti do pojave različitih zdravstvenih problema.
Većina brze hrane sadrži dosta ugljenih hidrata sa minimalnom količinom vlakana.
Kada se ove namirnice razlože u našem digestivnom traktu, ugljeni hidrati se oslobađaju u krvotok u obliku glukoze. Pankreas tada reaguje i luči insulin koji omogućava prolaz glukoze iz krvi u ćelije koje glukozu pretvaraju u energiju. Kada organizam iskoristi ili skladišti šećer, nivo šećera u krvi se normalizuje.
Čest unos velike količine ugljenih hidrata dovodi do naglih skokova šećera u krvi koji utiču negativno na lučenje insulina i time povećavaju rizik od nastanka insulinske rezistencije, dijabetesa, gojaznosti, čak i bubuljica.
Vodite računa i o sokovima i prilozima koji su puni šećera (gazirani sokovi, kečap…).
Nekim ljudima je hrana ukusnija kada je masnija i slanija.
Obrok sa većom količinom soli dovodi zadržavanja vode u organizmu i zbog toga se možete osećati natečeno i naduto nakon što pojedete neki takav obrok. Takođe, so utiče na povećanje krvnog pritiska i čime se opterećuje srce i kardiovaskularni sistem.
Trans masti u brzoj hrani povećavaju LDL (loš holesterol), a smanjuju HDL (dobar holesterol).
Brza hrana dovodi do povećanja telesne težine i pojave gojaznosti. Ti dodatni kilogrami prave pritisak na srce i pluća, i samim tim se javljaju poteškoće sa disanjem, penjanjem uz stepenice…Takođe, gojaznost može dovesti do komplikacija sa gustinom kostiju i mišićnom masom. Ljudi koji su gojazni imaju veći rizik od pada i loma kostiju.